Zbog niske kaloričnosti, bogatstva vodom, energetske, hranljive i lekovite vrednosti – sezonska salata je prava hrana za leto i velike vrućine. Razne salate od povrća leti okrepljuju, ali i nadoknađuju potrebne minerale i vitamine. Salata je dijetalna hrana – ne goji, a pomaže u sprečavanju i lečenju mnogih bolesti.
Od čega praviti salate?
Tokom leta, sveže povrće je najbolje za salatu jer sadrži dosta tečnosti, ali i vitamine i minerale. Od svežeg povrća, predlažemo: paradajz, krastavac, kupus, papriku, zelenu salatu, rendanu šargarepu, beli luk, crni luk, crveni luk, masline i karfiol.
Od barenog ili grilovanog povrća mogu se napraviti takođe dobre salate: plavi paradajz, tikvice, brokoli, kukuruz, boranija, paprike, šargarepa, rotkvice, grašak i pečurke (raznih vrsta).
Od ostalih dodataka predlažemo komadiće: tankih režnjeva slanine, malo tanke pečenice ili suvog vrata, pilećeg ili ćurećeg sušenog mesa.
Od mlečnih preliva ili dodataka predlažemo: jogurt, kiselo mleko, mrvice ili komadiće sira, rendani kačkavalj.
Da bi salata bila obrok, mogu se dodati zapečeni komadići hleba ili seckani tost.
Od začina preporučujemo: malo soli, bosiljak, mirođiju i peršun.
Nekim salatama možete dodati razblaženo jabukovo sirće, sok od limuna ili maslinovo ulje (bolje maslinovo nego suncokretovo).
Nekome je ukusno da u salatu doda i sveže voće: ananas, dinja, lubenica, suve šljive, komadići breskve, seckana banana, komadići narandže, rendane ili seckane jabuke ili kruške.
Gorenavedene sastojke možete mešati i dobiti razne salate, ali sa mesnim dodacima ne preterujte. Povrće (a može i neko voće) u principu nije ograničeno. Za salate postoje mnogi recepti, a možete dati i mašti na volju.
Šta salate sadrže?
Kombinacije navedenih sastojaka salata sadrže skoro sve što je organizmu potrebno: proteine, belančevine, beta-karoten, biljna vlakna, biljne masti, vitamine, minerale, lutein, ugljene hidrate, razne kiseline i flavonoide.
Lekovita svojstva
Dokazano je da salata veoma povoljno deluje u borbi protiv sledećih bolesti: alergije, anemije, bolesti disajnih organa, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti zuba, usne duplje i ždrela, giht, kožne bolesti, neplodnost, imunodeficijencija, istegnuća mišića i legimenata, bolesti očiju, nekih vrsta raka, makularna degeneracija, migrena, osteoporoza, osteoartritis, povišeni nivo holesterola, bolesti organa za varenje, regulisanje prekomerne težine, hemoroidi, herpes, šećerna bolest.
Zašto salata leti?
Zato što drži sitost i osvežava, a sadrži dosta tečnosti, vitamina i minerala i nema mnogo kalorija.
Salata je pogodna kao hrana za odrasle, decu, starije osobe, trudnice, pa i za bolesnike.
Šta uz salatu leti?
Za jedan pristojan obrok, salata od 200-300 grama može biti dovoljna za jednu, pa čak i dve osobe. Uz porciju salate možete pojesti jedan tanjir mlake supice i čorbice, a posle salate jedno parče, manje od šake, ribe, piletine ili ćuretine i vrlo malo hleba. To bi bilo sve što može da vas okrepi i rashladi.
Šta ne treba jesti i piti uz salatu?
Salata ne treba da bude samo dodatak i da poveća apetit.
Nikako ne treba jesti i piti uz obrok sa salatom: bogato toplo ili hladno predjelo, aperitiv od dve-tri „žestine“, mnogo masnog mesa (pljeskavice, pečenje, hamburgeri, kobasice kremenadle…), veću količinu piva ili vina. Alkoholna pića u većim količinama sadrže mnogo kalorija i samo povećavaju osećaj vrućine u vrelim letnjim danima.
